ПРЕПРИЧАВАЊЕ
Када прочитану причу испричаш (својим речима и на свој начин) другу или другарици - ти ПРЕПРИЧАВАШ.
Добро препричаваш ако:
1. препричаваш јасно и занимљиво,
2. водиш рачуна о редоследу догађаја,
3. не почињеш реченицу на исти начин, истим речима (онда, и, када...),
4. не пропушташ ништа што је важно.
Када другима говориш о нечему што ти се догодило, што си доживео - ти ПРИЧАШ. Тако су приче причали народни приповедачи. Тако причу причају писци.
Када прочитану причу испричаш (својим речима и на свој начин) другу или другарици - ти ПРЕПРИЧАВАШ.
Добро препричаваш ако:
1. препричаваш јасно и занимљиво,
2. водиш рачуна о редоследу догађаја,
3. не почињеш реченицу на исти начин, истим речима (онда, и, када...),
4. не пропушташ ништа што је важно.
Када другима говориш о нечему што ти се догодило, што си доживео - ти ПРИЧАШ. Тако су приче причали народни приповедачи. Тако причу причају писци.
ОПИСИВАЊЕ
Да би могао/могла описати нешто прво треба да ПОСМАТРАШ. Приликом посматрања покушај да оно што посматраш сагледаш у целини (нпр. трешњу, цвет, веверицу, друга и сл.), затим треба да уочиш оно што је главно, а потом ЗАПАЗИШ и неке ситнице.
Описивати се може по одређеном плану нпр. опис старе трешње може тећи следећим редом: спољашњи изглед, крошња (гране, лишће, плодови), стабло...
СТАРА ТРЕШЊА
У сред бакиног винограда уздизала се поносна стара трешња. Могла сам да је посматрам сваког дана, кроз прозор моје собе.
Гледала сам је у јесен када је тужно отпуштала и ветру препуштала своје пожутеле листове или зими кад су њене рашчвасте гране спавале прекривене снегом. А кад стигне пролеће? Е, онда је нисам само гледала. Долазила бих до ње покушавајући да загрлим њено огромно стабло молећи је да ми подари што више слатких трешњица. Долазила сам да уживам у белини и опојном мирису њених цветова. И, нисам јој само ја долазила у посету - по испуцалој смеђој кори стабла радосно су се пењали мрави, слетали бубамаре и лептири, а њеном крошњом је одзвањала птичја певанка. У мају би нам та стара дародавка пружала своје дуге гране отежале од слатких и сочних црвених трешања.
Лети бих, ослоњена на стабло читала мојој трешњи занимњиве приче и песме, заклоњена њеном густом крошњом.
Уживале смо моја стара трешња и ја.
Смењивала су се пролећа, лета, јесени и зиме. После једне зиме моја трешња више се није пробудила.
(С.Ш)
Да би могао/могла описати нешто прво треба да ПОСМАТРАШ. Приликом посматрања покушај да оно што посматраш сагледаш у целини (нпр. трешњу, цвет, веверицу, друга и сл.), затим треба да уочиш оно што је главно, а потом ЗАПАЗИШ и неке ситнице.
Описивати се може по одређеном плану нпр. опис старе трешње може тећи следећим редом: спољашњи изглед, крошња (гране, лишће, плодови), стабло...
СТАРА ТРЕШЊА
У сред бакиног винограда уздизала се поносна стара трешња. Могла сам да је посматрам сваког дана, кроз прозор моје собе.
Гледала сам је у јесен када је тужно отпуштала и ветру препуштала своје пожутеле листове или зими кад су њене рашчвасте гране спавале прекривене снегом. А кад стигне пролеће? Е, онда је нисам само гледала. Долазила бих до ње покушавајући да загрлим њено огромно стабло молећи је да ми подари што више слатких трешњица. Долазила сам да уживам у белини и опојном мирису њених цветова. И, нисам јој само ја долазила у посету - по испуцалој смеђој кори стабла радосно су се пењали мрави, слетали бубамаре и лептири, а њеном крошњом је одзвањала птичја певанка. У мају би нам та стара дародавка пружала своје дуге гране отежале од слатких и сочних црвених трешања.
Лети бих, ослоњена на стабло читала мојој трешњи занимњиве приче и песме, заклоњена њеном густом крошњом.
Уживале смо моја стара трешња и ја.
Смењивала су се пролећа, лета, јесени и зиме. После једне зиме моја трешња више се није пробудила.
(С.Ш)
ИЗВЕШТАВАЊЕ
О прошлом догађају можемо извештавати усмено и писмено. Извештавање мора да буде тачно, кратко и јасно.
При извештавању морамо да одговоримо на питања:
При извештавању морамо да одговоримо на питања: